"Zver" zvana pit bull

Na svetu postoji nekoliko stotina, priznatih i nepriznatih, rasa pasa, ali nijedna nije ozloglašena kao što je to slučaj sa pit bull terijerima. A kako i ne bi kada u medijima možemo da vidimo naslove tipa:"Pit bull napao dete" ili "Pit bull izujedao prolaznika". Naravno, to sve bude propraćeno tekstom i mišljenjem nekog kinološkog "stručnjaka" koji nam lepo objasni kako to nisu psi već zveri, kako imaju prirodni instinkt isključivo da napadaju sve i svakoga, a naročito decu, kako im se vilica pri ugrizu zgrči, pa ne mogu da puste plen, a i imaju pritisak vilica od Bog te pita koliko tona itd. Većina čitalaca ili gledalaca prihvati ovakve budalaštine bez ikakvih rezervi, jer Bože moj, tako piše u novinama a i izašlo je i na televizor, i ubrzo počnu da pit bullove percipiraju otprilike ovako:

Naravno, odmah se čuju i glasovi:"Ovo je nepodnošljivo, država nešto duradi, somebody please, think of the children itd." I naravno, država umesto da poštuje svoje zakone i sankcioniše neodgovorno i nesavesno vlasništvo pojedinaca, lepo počne da uvodi zabrane, takse, pravilnike pod čiji udar dođu isključivo savesni i odgovorni vlasnici,  a oni drugi se provuku.

Sa druge strane kada se desi nešto ovakvo, medijima nekako "promakne" da se radi o pit bullu, a u ovom slučaju pas koji je primio metak braneći vlasnika je upravo pit. Da li za njega plaćaju taksu, stvarno ne znam.

Ovakve stereotipe dodatno podgrevaju ljudi koji ove pse nabavljaju iz pogrešnih razloga: da bi na njima zaradili novac ili da bi kompenzovali nedostatak sopstvene srčanosti srčanošću svog psa odnosno lečili svoje komplekse. Naravno, tu mislim na one koji pse koriste za borbe. Iskreno nisam nešto upoznat sa tim (polu)svetom, ne znam kolike pare zarađuju, nemam pojma kako treniraju svoje pse i čime ih hrane i stvarno ne znam kakvo zadovoljstvo mu donosi saznanje da mu je pas iskidao drugog psa. 'Bem li ga, možda ih muči impotencija ili kakva slična pošast, ne znam stvarno. Bilo kako bilo, daleko im lepa kuća.

A šta je u stvari pit bull terijer? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se vratiti nekih 200 i kusur godina unazad na područje Velike Britanije i Irske (ne samo Severne, već cele Irske). U to doba postojala je zabava za široke narodne mase zvana bull-baiting koja je izgledala otprilike ovako: u ograđeni prostor se izvodio bik, da bi na njega bilo pušteno nekoliko pasa koji bi trebalo da ga savladaju. Osim bull-baitinga, sve popularnije postaju i borbe pasa međusobno. Borbe su inače i kumovale rasi, jer su se ringovi u kojima su se psi sukobljavali nazivali jama (eng. pit) Tada dolazi do ukrštanja starih engleskih buldoga sa terijerima, da bi se dobile željene osobine pasa za borbe: snaga i jačina ugriza buldoga a brzina, agilnost i tvrdoglavost terijera. Sa druge strane neki odgajivači smatraju da nikakvog ukrštanja nije bilo, već da je pit bull upravo stari engleski buldog koji se danas smatra izumrlim (a koga nikako ne treba mešati sa današnjim "tuponosim" engleskim buldogom). Neki odgajivači i vlasnici i danas nazivaju svoje buldozima upravo iz ovog razloga. Ali da se vratimo mi na temu. Tokom XIX veka, prilikom doseljavanja na američki kontinent, doseljenici iz Britanije i Irske sa sobom vode i svoje pse, te tako pit bull postaje "američki" . I u novoj zemlji se pitovi koriste za borbe, ali i počinju da se izlažu na izložbama. Izložbeni psi postaju krupniji, veće glave širih grudi i dobijaju na naziv američki stafordski terijer (AST) i vremenom postaju rasa priznata od strane Međunarodne kinološke federacije (FCI), dok psi koji se koriste za borbe nazivaju američkim pit bull terijerima (APBT) i kao rasa su i dalje nepriznati od strane FCI . Razlike ozmeđu ovih rasa praktično ni nema, osim u veličini, iz tog razloga se i u ovom tekstu pod pojmom pit bull smatraju i APBT i AST.

Upravo u istoriji rase treba tražiti razloge za njenu ozloglašenost. Selekcijom za borbe dobio se snažan i izdržljiv pas, velikih i snažnih vilica čiji izgled deluje pomalo preteći. Zbog svojih vilica i viličnih mišića  ima snažan ugriz (ali daleko slabiji od onih silnih tona sa početka teksta, štaviše mnoge službene rase pasa imaju jači ugriz), a zbog terijerske tvrdoglavosti ima nagon da drži i ne pušta plen. Neupućeni ili zlonamerni ovo nazivaju "grčenjem vilice" što je najobičnija budalaština. Jednostavno pitajte najbližeg veterinara da li je nešto tako moguće, i odgovor će biti NE. Ovome treba dodati i neodgovorne vlasnike koji pit bullove nabavljaju isključivo radi imidža tipa "vodim svog pit bull kera..." Kada se sve ovo sabere, nije teško stvoriti mit o zveri na četiri noge. A taj mit ne može biti dalje od istine.

 Istina je da pit bullu agresivnost na čoveka nije svojstvena. Agresivnost prema drugim psima ili životinjama postoji, ali se i ona može izbeći blagovremenom socijalizacijom psa. Upravo zbog nedostatka agresivnosti prema ljudima, pit bulla nećete videti kao psa čuvara. Naravno, napad na čoveka je moguć, jer ipak je u pitanju pas, ali daleko je manja verovatnoća da će vas napasti pit bull nego, recimo nemački ovčar. Sa druge strane pit bullovi su bezgranično i bezuslovno odani svojim vlasnicima i braniće ih od opasnosti po bilo koju cenu, kao keruša Lefti sa linka na početku teksta. Izuzetno su inteligentni, i uspešno se dresiraju. Koriste se kao službeni psi u mnogim policijama i armijama. Zbog svoje visoke granice bola koriste se i kao terapeutski psi kod dece sa autizmom i mentalnim poremećajima (verovali ili ne, još nijedno dete nije pojedeno od strane terapeutskog pit bulla).

I za kraj, svestan sam da je ovaj tekst samo kamenčić u okeanu, ali se ipak nadam da će oni koji ga pročitaju možda biti spremni da pit bull terijerima daju šansu i da ih vide onakvima kakvi oni stvarno jesu: kao pse. U ime naših pasa i naše ime unapred hvala.

Breaking Bad

Zanr : Krimi \triler \drama * (prikriveni crni humor)

 Malo je serija u nasem zivotu koje su vrijedne svake sekunde naseg vremena, koje prste originalnoscu, idejom, kvalitetom i ...koje vas ostavljaju bez daha, drze stalno napetim i koje nikada necete zaboraviti, kao cto su npr: Sopranosi, Mucke, X Files, OZ, itd...a njima se se svakako pridrucuje i serija  BREAKING BAD!!!


Prica se vrti oko Waltera Whitea(glumi ga Brian Cranston,mnogo poznatiji kao Hal iz serije Malcolm u sredini) ,podcijenjenog ali genijalnog profesora hemije,koji otkrije da ima neizljecivi rak na svoj 50-ti rodjendan.Kada shvati da nema sta da izgubi,a nelegalnim putem -mnogo da dobije,pronadje svog nekadasnjeg ucenika,kome je predavao,Jesseja Pinkmana(glumi ga relativno nepoznati Aaron Paul,poznat po ulozi u rimejku The last House on the left),koji je u medjuvremenu postao sitni diler droge.Predlozi mu da krenu u rizicni biznis,pravljenja kristal meta i prodaje,posto mora prije svoje smrti da obezbijedi porodicu.Ali to nece biti tako lako,uz histericnu trudnu zenu i sina sa cerebralnom paralizom,zeta DEA agenta i njegovu zenu kleptomanku.
Posle Oza,ovo je jedna jedina serija koja me odusevila!Svaka sezona je iste jacine,odrzava te da gledas dalje.

Lik Waltera Whitea je mozda najbolje smisljeni lik IKADA bilo za seriju ili film.Njegov lik krece od skale -najboljeg,boljeg i dobrog pa se odmah prebacuje na najgoreg,moralna vertikala se gubi svakom epizodom sve vise.Vise ga nije briga za porodicu i moral,kada osjeti moc.....zaista je fascinantan taj njegov tempo i ovo je mozda prvi put da navijam za negativca...iako su njegovi potezi,radnje i sve oko toga-wrong...

Lik Jesseja Pinkmana  mi je ipak mnogo simpaticniji ali ne u smislu da navijam za njega ,on je   ''moralniji'',odlicno je uradjen, izmanipulisani slabasni narkomancic,ne moze a da ne priraste srcu,da se ne sazalite na njega....


Ovo je serija koja s probija sve granice kvalitetom i originalnoscu realizacije.
Serija koja me totalno osvojila i uvrstila mi se u licnu  TOP 3 listu najboljih serija ikada.
Nikad još nisam dozivjela  da neka  serija moze biti tako perfektna, da moze napraviti jeben wtf  kraj svake sezone - toliko da ne mozez docekati iducu.Nijedna  serija jos nije imala ovakav koncept-  pocetak svake  nove sezone kao BB-krece se od kraja,tj,daju se naznake i mali detalji  da bi se stiglo do pocetka!
Jedna od rijetkosti je takodje sto je serija iz sezone u sezonu  bila sve perfektnija i perfektnija i moram napomenuti kvalitetnija na jako visokom sto me je odrzavalo da  i dalje pratim da to je danas tesko ,posebno u ovolikoj  trenutnoj hiperprodukciji serija.
Glumci,ali bas svi,do jednog su sjajno uradili posao.Karakteri koji su im namijenjeni su nam predstavljeni na najbolji i jako uvjerljiv nacin,nebitno o kakvom se karakteru radi,dobar ili zao,da li je to Gus Fring ili Mike....bolje glumce nisu mogli naci, a svaka cast i onima koji su ih 'natjerali' da odrade svoj posao na vrhunski nacin, jer je svako od njih zasluzio Oscara za svoj performans.


Serija koja je down to earth konacno (jelte mislim realna,bavi se ozbiljnim problemo i tematikom) nema jebenih vampira,zombija ni vukodlaka (aleluja!) i serija gdje se svi protagonisti  bave  svakim i najmanjim detaljom.

11 avgusta je pocelo zadnjih 8 epizoda 5-te ,zadnje sezone ove serije koja odmah u najavi obecava vrhunski i netipican  kraj.


Jednostavno NAJBOLJA serija unazad 15god, i nijedna  po meni trenutno  o meni ne moze nadmasiti ,cak ni GOT a pogotovo neka jednosezonska senzacija....o kojoj vise niko nece pricati nakon te jedne ili eventualno dvije sezone...

imdb link : BB  www.imdb.com/title/tt0903747/‎

Martyrs (2008)

Ovaj film pripada talasu tzv. novog francuskog ekstremizma (New French Extremity) čiji filmovi obiluju eksplicitnim scenama nasilja i golotinje ali se opet izdvaja od ostalih srodnijih projekata po mnogim specifičnim stvarima.

Mlada djevojka po imenu Lusi želi se osvetiti ljudima koji su je oteli i mučili dok je još bila mala djevojčica. U toj svojoj “potrazi“ će joj pomoći djevojka po imenu Ana, sa kojom se sprijateljila u domu za nezbrinutu djecu i koja je i sama bila žrtva zlostavljanja kao dijete. Lusi je čitavog djetinjstva progonila vizija mršave i sablasne žene koja joj je nanijela najgore povrede i o kojoj se povjerila Ani. Posle određenog vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu Lusi će svoje zlostavljače prepoznati na fotografiji u novinama. Nedugo nakog toga će zakucati na njihova vrata, ali sa sačmaricom…

„Martyrs“ je prvi francuski film koji je u svojoj matičnoj zemlji dobio oznaku +18, što je diglo mnogo prašine kako kod samih kritičara, tako i kod gledalaca. I u ovom filmu su Francuzi održali visok nivo horora u prezentaciji koja je jako vjerodostojna, brutalna, uvjerljiva, a nadasve originalna i specifična .

Ovaj sjajni horor-triler djelo je francuskog rezisera Pascala Laugiera, koji je takođe odgovoran za sjajni projekat „Vučje bratstvo“ iz 2001. Ovaj režiser je dokazao ovim filmom da je jako talentovan i kreativan i da ne bježi od ekstremno provokativnih i šokantnih prizora.

Priča se zasniva na zanimljivim i slojevitim likovima. Režija je vrlo efektno sugestivna i atmosferična, film obiluje mučnim, sirovim, brutalnim i kontroverznim scenama nasilja, ali to nije najvažnije u samom filmu, nego je akcenat bačen na psihološka preživljavanja likova koja su pojačana tim scenama.

Ovaj film zapravo obrađuje temu zlostavljanja djece i neobično podsjeća (iako režiser nije dao naznaka o tome ) tj. bazira se na istinitim događajima povezanim sa monstruoznim serijskim ubicom i zlostavljačem djece Marcom Dutrouxom, koji je 1995. i 1996. godine oteo i na najmonstruoznije načine zlostavljao šest djevojčica, a četiri od njih je ubio.

Ovo je jako realističan projekat, čija je radnja i sami psihološki profil protagonista važnija od samih scena spornog nasilja. Nudi impresivnu dubinu i suštinu društva, a nama poruku da se zapitamo koliko je nase društvo bolesno i koje sve opasnosti vrebaju iz tzv. civilizovanih ljudi. Prikazan je potpuni raspad sistema ljudske psihe i filmska patnja glavne glumice u različitim etapama, a opet sve je to posloženo u jednu cjelinu. Ukupno sagledano predstavlja  jedinstveno djelo horor žanra koje je, nažalost, savršen prikaz svijeta oko nas koji je svakim danom sve bolesniji i devijantniji.

„Martyrs“, iako na prvi pogled djeluje tako, nije običan slasher, splatter ili gore film, već više govori o tome šta je neko sposoban uraditi zbog nekog cilja. Ne preporučujem ga gadljivim ljudima slabijeg želuca i ljudima koji ne podnose nasilja nad slabijima. Svima ostalima preporuka za ovaj sjajan i jedinstven “piece of art“ horor projekat, mada slobodno možemo reći da ovo i nije horor, već film o pravoj ljudskoj prirodi, o svoj stvarnosti svijeta u kome zivimo. Ima li išta strašnije od toga?

8/10

Red State

Red State je film Kevina Smitha,rezisera,glumca i scenariste koji se afirmisao veoma inteligentnim i zabavnim i ponekad politicki nekorektnim komedijama tako da od ovog ozbiljnijeg projekta mozemo da ocekujemo neke slicne elemente ubacene u ovaj ozbiljniji film . U ovoj socijalno-drustvenoj osvijestenoj drami ima jako puno politicke nekorektnosti,samo ovaj put,ne u humoristicnom smislu,nego u jako ozbiljnijem kontekstu.

Prica prati 3 tipicna americka tinejdzera koji (gle cuda :P)dogovaraju seks online sa nekom djevojkom. Dogovaraju se sa doticnom misterioznom djevojkom,ocekujuci avanturu svog zivota.Medjutim,kada dodju na dogovoreno mjesto - prvo sto ne ide po planu,docekuje ih zena u srednjim zrelim godinama dovoljno stara da im bude majka ali pristaju ipak,dobijaju pice od nje i prije nego sto budu svjesni sta im se dogadaja,padaju u nesvjest. Kada se probude,poslije nekog vremena,primijete da su taoci aktuelne fanaticne crkvene skupine pod vodjstvom izvjesnog pastora Abina Coopera,poznatog i ozloglasenog vodje-gurua fanaticnog crkvenog pokreta (citaj sekte ) ''Five Points Trinity Church''.Osim klasicne mrznje prema svemu sto je drugacije,poznati su i po eksplicitnoj mrznji prema homoseksualcima . Kako jedan dogadjaj vodi ka drugom,ova situacija sa taocima tinejdzerima eskalira i ubrzo se u pricu umijesa i vlada,tacnije agenti FBi-ja....

Sto se tice glume u filmu,istakla bi' Melissu Leo,kao jednu od glavnih uloga ''sektasica'' ,definitvno odlicnog ''negativno harizmaticnog'' vodju Coopera i naravno sjajnog i uvijek rado vidjenog Johna Goodmana u ulozi FBI agenta.Na glumce i na glumu,uopste nije bacen neki veci akcenat jer su zaista sporedni u ovom filmu.

Kevin Smith je sa ovim filmom dokazao da se moze nositi i sa ozbiljnijim i tezim tematikama.Prvenstveno ovo je film koji prikazuje vjerski fanatizam i fundamentalizam u njegovom najgorem pogledu:takvih sekti ima po Americi jako puno,doduse ne samo po Americi,ali ovdje se prikazuje ta zemlja.Zadojenost,zaslijepljenost i mrznja glavne su odlike svakog fanatizma ,a to se vrlo dobro vidi i u filmu. Takodje,Smith i kritikuje americko drustvo,zapravo politiku,zbog samog naslova filma Red State implicira da se odnosi na republikanske (crvene)drzave konzervatvnijih pogleda na svijet. Nacin na koji je reziran film mi se jako svidja,sve to vise slici jednom nezavisnom,niskobudzetnom filmu,cak i brza kamera koju vecina navodi kao manu,meni ovdje ima svoj smek.

Mnogi,a medju tim mnogima prednjace americki kriticari, su u startu odbacili film i zbog ovoga i zbog onoga.Mislim da im se najvise nije svidjela kritika americkom drustvu,tj,politicki nekorektna slika jednog dijela americke populacije.Meni je zbog toga Kevin Smith jos vise porastao u ocima da filmu ne zelim da nadjem nijednu mana,mada ih ima,sigurno jako puno ali meni se zaista svidjelo ono sto sam vidjela na nacin na koji je prezentovano.Takodje,glavna poruka ,po meni ovog filma je da svaki ekstremni fanatizam bilo cega,sekte,ideologije itd ....pogresan,sto se samo namece a u filmu je pokazano kako danas ljudi koriste religiju i spominju Bozije ime u bilo kakve svrhe, i uglavnom prodju nekaznjeno za to.....

ocjena 8\10

Kako sam postao metalika

Da dragi prijatelji, dobro ste pročitali, "jača" polovina autorskog tandema ovog bloga je ustvari ružna, prljava i zla metalika. A sad ću da vam ispričam i kako sam to postao.

Sve je počelo, sada već davne, 1996. godine. Ja sam završavao osmoljetku i bio manje-više normalan. A onda jednog dana sednem ispred televizora (jer, verovali ili ne, još nije bilo interneta), uzmem daljinac i krenem da šaltam između nekih 6 TV kanala koje smo tad imali: RTS 1-dnevnik, RTS 2- neko sranje, RTS 3K iliti Treći kanal- neki mali vodi neku muzičku emisiju. Onako, mlađi lik, uredno podšišan, u košulji, ništa neobično (tek mi je nedavno sinulo da je to bila samo varka, da se Vlasi ne dosete, jer da je bio čupav i neobrijan mi normalna deca bismo odmah promenili kanal). I zastanem ja tu, misleći zbog izgleda voditelja da se radi o nekom finom folkeru. Kad ne lezi vraže, kaže taj mali nešto ovako: "Dragi gledaoci, sada ćemo da čujemo metaliku". Zavaran pojavom voditelja, koja mi je onako mladom i neiskusnom ulivala poverenje, ne promenim kanal. I zbog onoga što sam video i čuo  mi se promeni život. Prvo skontam da je Metallica ustvari grupa. Četiri čupavca u crnom na nekoj bini, a ispred njih more ljudi. Još sebi nisam od šoka došao, kad počeše oni i da sviraju. Pa malo posle toga, onaj sa brkovima poče i da peva. Pa malo kasnije, jedan mali, crni, kovrdžavi krenuo da ispušta neke piskutave zvuke iz gitare (kasnije sam saznao da se to zove solo) i tada sam već bio njihov.
 Sutradan sam brže-bolje otrčao do uličnog prodavca kaseta (kasete, to vam je nešto preko čega se nekad slušala muzika, danas se više ne koristi) i tražio Metallicu. Kupio sam onu kasetu na kojoj je bila pesma koju sam čuo dan pre toga. Posle Metallice su došli Iron Maiden, posle njih Pantera, posle Pantere opet neki drugi i tako već punih 17 godina. Pokušavao sam ja da slušam i normalnu muziku, jednom sam čak otišao i na Bajin koncert (Malog Knindže, ne onog gay Baje), ali ne vredi, ostadoh metalika do dana današnjeg.

Ovaj tekst sam napisao da mlade odvratim od namere da budu metalike, ali ako baš hoće da to budu, mogu da počnu od pesme od koje sam i ja počeo  \m/  :

Prvi mačići

Šta napisati kao prvi post na jednom ozbiljno-neozbiljnom blogu? Bilo bi poželjno nešto pametno, kao npr. navesti razloge i motive za pokretanje ovako nečeg, možda i temu kojom će se blog baviti, zar ne? Ali šta ako ne postoji nijedan pametan razlog ni motiv? Šta ako će se ovaj blog baviti svim i svačim, odnosno neće ničim? Jedini razlog za pokretanje ovog bloga je želja njegovih autora da pišu šta im padne na pamet, a da to možda neko i pročita. Tako da nam za kraj ostaje da se držimo naslova ovog posta za probijanje leda i da ga bacimo u vodu kao što je i red. Živi i zdravi bili do sledećeg čitanja ;)