Na svetu postoji nekoliko stotina, priznatih i nepriznatih, rasa pasa, ali nijedna nije ozloglašena kao što je to slučaj sa pit bull terijerima. A kako i ne bi kada u medijima možemo da vidimo naslove tipa:"Pit bull napao dete" ili "Pit bull izujedao prolaznika". Naravno, to sve bude propraćeno tekstom i mišljenjem nekog kinološkog "stručnjaka" koji nam lepo objasni kako to nisu psi već zveri, kako imaju prirodni instinkt isključivo da napadaju sve i svakoga, a naročito decu, kako im se vilica pri ugrizu zgrči, pa ne mogu da puste plen, a i imaju pritisak vilica od Bog te pita koliko tona itd. Većina čitalaca ili gledalaca prihvati ovakve budalaštine bez ikakvih rezervi, jer Bože moj, tako piše u novinama a i izašlo je i na televizor, i ubrzo počnu da pit bullove percipiraju otprilike ovako:
Naravno, odmah se čuju i glasovi:"Ovo je nepodnošljivo, država nešto duradi, somebody please, think of the children itd." I naravno, država umesto da poštuje svoje zakone i sankcioniše neodgovorno i nesavesno vlasništvo pojedinaca, lepo počne da uvodi zabrane, takse, pravilnike pod čiji udar dođu isključivo savesni i odgovorni vlasnici, a oni drugi se provuku.
Sa druge strane kada se desi nešto ovakvo, medijima nekako "promakne" da se radi o pit bullu, a u ovom slučaju pas koji je primio metak braneći vlasnika je upravo pit. Da li za njega plaćaju taksu, stvarno ne znam.
Ovakve stereotipe dodatno podgrevaju ljudi koji ove pse nabavljaju iz pogrešnih razloga: da bi na njima zaradili novac ili da bi kompenzovali nedostatak sopstvene srčanosti srčanošću svog psa odnosno lečili svoje komplekse. Naravno, tu mislim na one koji pse koriste za borbe. Iskreno nisam nešto upoznat sa tim (polu)svetom, ne znam kolike pare zarađuju, nemam pojma kako treniraju svoje pse i čime ih hrane i stvarno ne znam kakvo zadovoljstvo mu donosi saznanje da mu je pas iskidao drugog psa. 'Bem li ga, možda ih muči impotencija ili kakva slična pošast, ne znam stvarno. Bilo kako bilo, daleko im lepa kuća.
A šta je u stvari pit bull terijer? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se vratiti nekih 200 i kusur godina unazad na područje Velike Britanije i Irske (ne samo Severne, već cele Irske). U to doba postojala je zabava za široke narodne mase zvana bull-baiting koja je izgledala otprilike ovako: u ograđeni prostor se izvodio bik, da bi na njega bilo pušteno nekoliko pasa koji bi trebalo da ga savladaju. Osim bull-baitinga, sve popularnije postaju i borbe pasa međusobno. Borbe su inače i kumovale rasi, jer su se ringovi u kojima su se psi sukobljavali nazivali jama (eng. pit) Tada dolazi do ukrštanja starih engleskih buldoga sa terijerima, da bi se dobile željene osobine pasa za borbe: snaga i jačina ugriza buldoga a brzina, agilnost i tvrdoglavost terijera. Sa druge strane neki odgajivači smatraju da nikakvog ukrštanja nije bilo, već da je pit bull upravo stari engleski buldog koji se danas smatra izumrlim (a koga nikako ne treba mešati sa današnjim "tuponosim" engleskim buldogom). Neki odgajivači i vlasnici i danas nazivaju svoje buldozima upravo iz ovog razloga. Ali da se vratimo mi na temu. Tokom XIX veka, prilikom doseljavanja na američki kontinent, doseljenici iz Britanije i Irske sa sobom vode i svoje pse, te tako pit bull postaje "američki" . I u novoj zemlji se pitovi koriste za borbe, ali i počinju da se izlažu na izložbama. Izložbeni psi postaju krupniji, veće glave širih grudi i dobijaju na naziv američki stafordski terijer (AST) i vremenom postaju rasa priznata od strane Međunarodne kinološke federacije (FCI), dok psi koji se koriste za borbe nazivaju američkim pit bull terijerima (APBT) i kao rasa su i dalje nepriznati od strane FCI . Razlike ozmeđu ovih rasa praktično ni nema, osim u veličini, iz tog razloga se i u ovom tekstu pod pojmom pit bull smatraju i APBT i AST.
Upravo u istoriji rase treba tražiti razloge za njenu ozloglašenost. Selekcijom za borbe dobio se snažan i izdržljiv pas, velikih i snažnih vilica čiji izgled deluje pomalo preteći. Zbog svojih vilica i viličnih mišića ima snažan ugriz (ali daleko slabiji od onih silnih tona sa početka teksta, štaviše mnoge službene rase pasa imaju jači ugriz), a zbog terijerske tvrdoglavosti ima nagon da drži i ne pušta plen. Neupućeni ili zlonamerni ovo nazivaju "grčenjem vilice" što je najobičnija budalaština. Jednostavno pitajte najbližeg veterinara da li je nešto tako moguće, i odgovor će biti NE. Ovome treba dodati i neodgovorne vlasnike koji pit bullove nabavljaju isključivo radi imidža tipa "vodim svog pit bull kera..." Kada se sve ovo sabere, nije teško stvoriti mit o zveri na četiri noge. A taj mit ne može biti dalje od istine.
Istina je da pit bullu agresivnost na čoveka nije svojstvena. Agresivnost prema drugim psima ili životinjama postoji, ali se i ona može izbeći blagovremenom socijalizacijom psa. Upravo zbog nedostatka agresivnosti prema ljudima, pit bulla nećete videti kao psa čuvara. Naravno, napad na čoveka je moguć, jer ipak je u pitanju pas, ali daleko je manja verovatnoća da će vas napasti pit bull nego, recimo nemački ovčar. Sa druge strane pit bullovi su bezgranično i bezuslovno odani svojim vlasnicima i braniće ih od opasnosti po bilo koju cenu, kao keruša Lefti sa linka na početku teksta. Izuzetno su inteligentni, i uspešno se dresiraju. Koriste se kao službeni psi u mnogim policijama i armijama. Zbog svoje visoke granice bola koriste se i kao terapeutski psi kod dece sa autizmom i mentalnim poremećajima (verovali ili ne, još nijedno dete nije pojedeno od strane terapeutskog pit bulla).
I za kraj, svestan sam da je ovaj tekst samo kamenčić u okeanu, ali se ipak nadam da će oni koji ga pročitaju možda biti spremni da pit bull terijerima daju šansu i da ih vide onakvima kakvi oni stvarno jesu: kao pse. U ime naših pasa i naše ime unapred hvala.
Upravo u istoriji rase treba tražiti razloge za njenu ozloglašenost. Selekcijom za borbe dobio se snažan i izdržljiv pas, velikih i snažnih vilica čiji izgled deluje pomalo preteći. Zbog svojih vilica i viličnih mišića ima snažan ugriz (ali daleko slabiji od onih silnih tona sa početka teksta, štaviše mnoge službene rase pasa imaju jači ugriz), a zbog terijerske tvrdoglavosti ima nagon da drži i ne pušta plen. Neupućeni ili zlonamerni ovo nazivaju "grčenjem vilice" što je najobičnija budalaština. Jednostavno pitajte najbližeg veterinara da li je nešto tako moguće, i odgovor će biti NE. Ovome treba dodati i neodgovorne vlasnike koji pit bullove nabavljaju isključivo radi imidža tipa "vodim svog pit bull kera..." Kada se sve ovo sabere, nije teško stvoriti mit o zveri na četiri noge. A taj mit ne može biti dalje od istine.
Istina je da pit bullu agresivnost na čoveka nije svojstvena. Agresivnost prema drugim psima ili životinjama postoji, ali se i ona može izbeći blagovremenom socijalizacijom psa. Upravo zbog nedostatka agresivnosti prema ljudima, pit bulla nećete videti kao psa čuvara. Naravno, napad na čoveka je moguć, jer ipak je u pitanju pas, ali daleko je manja verovatnoća da će vas napasti pit bull nego, recimo nemački ovčar. Sa druge strane pit bullovi su bezgranično i bezuslovno odani svojim vlasnicima i braniće ih od opasnosti po bilo koju cenu, kao keruša Lefti sa linka na početku teksta. Izuzetno su inteligentni, i uspešno se dresiraju. Koriste se kao službeni psi u mnogim policijama i armijama. Zbog svoje visoke granice bola koriste se i kao terapeutski psi kod dece sa autizmom i mentalnim poremećajima (verovali ili ne, još nijedno dete nije pojedeno od strane terapeutskog pit bulla).
I za kraj, svestan sam da je ovaj tekst samo kamenčić u okeanu, ali se ipak nadam da će oni koji ga pročitaju možda biti spremni da pit bull terijerima daju šansu i da ih vide onakvima kakvi oni stvarno jesu: kao pse. U ime naših pasa i naše ime unapred hvala.
Svaka cast na tekstu:)) Imam pit bulla,kada jednom osetis pita,neces pozeleti ni jednog drugog psa viss
ОдговориИзбришиPa, donekle dobar tekst, ima se tu još ponešto dodati.
ОдговориИзбришиNpr. Pitovi koji se koriste za borbe su "hladni" tj. nisu agresivni prema ljudima, naravno desi se da iskoči po koja jedinka ali taj se gen ne širi, čak se i uspavaju takvi psi, jer naravno koji će ti pas sa moćnim fizičkim predispozicijama a da napada ljude? Tako da taj mit da su psi za borbe agresivni na ljude je netačan, agresivnost pitova na ljude se dešava lošom selekcijom ili mešanjem sa stafordima, mastifima, buldozima... I to isključivo ljudi koji su uzeli ,,pita" iz mode, a takvih je danas pun k**** i svi misle da poznaju rasu i da mogu da je kontrolišu, pare ih bez kontrole, više na izgled i tako danas dobijamo neke kućne pitove koji to i nisu ali liče na njih a dobijaju neki čuvarski instinkt te ih još vlasnici tako i usmeravaju i onda naravno teritorijalan pas počne da pokazuje agresivnost i prema ljudima.
Da se vratimo na istoriju, stari ,,pit terijeri" su korišteni za ,,ratting" tj. u jamu punu pacova se pušta pas i meri se vreme koliko će pacova podaviti u što kraćem vremenskom periodu.
U stafordšajru su nastali stafordski terijerii njihov potomak je današnji ,,stafordski bull terijer" koji nije ista rasa kao i Američki Stafordski terijer, i taj SBT je nastao kao i pit ukrštanjem terijera i starih engleskih buldoga ,,old english bulldog" dok je pit više irski pas mešan takođe buldogom sa petrdejl terijerima kojih ima crvene, čokoladne i crne boje te su i Irski pitovi bili specifične boje a takođe i vatreniji u odnosu na ostale britanske i naravno imali su i poseban naziv ,,red nose" koji se i danas provlači, i tek u americi je došlo do mešanja ove 2 vrste pitova tada naravno još zvanih samo bulldog inače do tada Irci nisu želeli da mešaju svoje red nose sa ostalim pitovima.
Takođe prva namena tih pitova je bila zaštita imanja od sitnih štetočina, pacova, šakala, jazavaca, lisica itd. ali nikako nije bila namena agresivnost ka ljudima.
U americi su takođe imali naziv bull terijer, američki bull terijer, dok na kraju nije dobio pun naziv Američki pitbull terijer koji je i danas zadržan, imaju svoj kinološki klub ADBA kao i UKC, ovaj drugi služi za registraciju pasa u američkim saveznim državama gde je APBT zabranjen..