Da dragi prijatelji, dobro ste pročitali, "jača" polovina autorskog tandema ovog bloga je ustvari ružna, prljava i zla metalika. A sad ću da vam ispričam i kako sam to postao.
Sve je počelo, sada već davne, 1996. godine. Ja sam završavao osmoljetku i bio manje-više normalan. A onda jednog dana sednem ispred televizora (jer, verovali ili ne, još nije bilo interneta), uzmem daljinac i krenem da šaltam između nekih 6 TV kanala koje smo tad imali: RTS 1-dnevnik, RTS 2- neko sranje, RTS 3K iliti Treći kanal- neki mali vodi neku muzičku emisiju. Onako, mlađi lik, uredno podšišan, u košulji, ništa neobično (tek mi je nedavno sinulo da je to bila samo varka, da se Vlasi ne dosete, jer da je bio čupav i neobrijan mi normalna deca bismo odmah promenili kanal). I zastanem ja tu, misleći zbog izgleda voditelja da se radi o nekom finom folkeru. Kad ne lezi vraže, kaže taj mali nešto ovako: "Dragi gledaoci, sada ćemo da čujemo metaliku". Zavaran pojavom voditelja, koja mi je onako mladom i neiskusnom ulivala poverenje, ne promenim kanal. I zbog onoga što sam video i čuo mi se promeni život. Prvo skontam da je Metallica ustvari grupa. Četiri čupavca u crnom na nekoj bini, a ispred njih more ljudi. Još sebi nisam od šoka došao, kad počeše oni i da sviraju. Pa malo posle toga, onaj sa brkovima poče i da peva. Pa malo kasnije, jedan mali, crni, kovrdžavi krenuo da ispušta neke piskutave zvuke iz gitare (kasnije sam saznao da se to zove solo) i tada sam već bio njihov.
Sutradan sam brže-bolje otrčao do uličnog prodavca kaseta (kasete, to vam je nešto preko čega se nekad slušala muzika, danas se više ne koristi) i tražio Metallicu. Kupio sam onu kasetu na kojoj je bila pesma koju sam čuo dan pre toga. Posle Metallice su došli Iron Maiden, posle njih Pantera, posle Pantere opet neki drugi i tako već punih 17 godina. Pokušavao sam ja da slušam i normalnu muziku, jednom sam čak otišao i na Bajin koncert (Malog Knindže, ne onog gay Baje), ali ne vredi, ostadoh metalika do dana današnjeg.
Ovaj tekst sam napisao da mlade odvratim od namere da budu metalike, ali ako baš hoće da to budu, mogu da počnu od pesme od koje sam i ja počeo \m/ :
Sve je počelo, sada već davne, 1996. godine. Ja sam završavao osmoljetku i bio manje-više normalan. A onda jednog dana sednem ispred televizora (jer, verovali ili ne, još nije bilo interneta), uzmem daljinac i krenem da šaltam između nekih 6 TV kanala koje smo tad imali: RTS 1-dnevnik, RTS 2- neko sranje, RTS 3K iliti Treći kanal- neki mali vodi neku muzičku emisiju. Onako, mlađi lik, uredno podšišan, u košulji, ništa neobično (tek mi je nedavno sinulo da je to bila samo varka, da se Vlasi ne dosete, jer da je bio čupav i neobrijan mi normalna deca bismo odmah promenili kanal). I zastanem ja tu, misleći zbog izgleda voditelja da se radi o nekom finom folkeru. Kad ne lezi vraže, kaže taj mali nešto ovako: "Dragi gledaoci, sada ćemo da čujemo metaliku". Zavaran pojavom voditelja, koja mi je onako mladom i neiskusnom ulivala poverenje, ne promenim kanal. I zbog onoga što sam video i čuo mi se promeni život. Prvo skontam da je Metallica ustvari grupa. Četiri čupavca u crnom na nekoj bini, a ispred njih more ljudi. Još sebi nisam od šoka došao, kad počeše oni i da sviraju. Pa malo posle toga, onaj sa brkovima poče i da peva. Pa malo kasnije, jedan mali, crni, kovrdžavi krenuo da ispušta neke piskutave zvuke iz gitare (kasnije sam saznao da se to zove solo) i tada sam već bio njihov.
Sutradan sam brže-bolje otrčao do uličnog prodavca kaseta (kasete, to vam je nešto preko čega se nekad slušala muzika, danas se više ne koristi) i tražio Metallicu. Kupio sam onu kasetu na kojoj je bila pesma koju sam čuo dan pre toga. Posle Metallice su došli Iron Maiden, posle njih Pantera, posle Pantere opet neki drugi i tako već punih 17 godina. Pokušavao sam ja da slušam i normalnu muziku, jednom sam čak otišao i na Bajin koncert (Malog Knindže, ne onog gay Baje), ali ne vredi, ostadoh metalika do dana današnjeg.
Ovaj tekst sam napisao da mlade odvratim od namere da budu metalike, ali ako baš hoće da to budu, mogu da počnu od pesme od koje sam i ja počeo \m/ :
Нема коментара:
Постави коментар